субота, 15. октобар 2016.

Svetski Dan Hrane 2016

Šta ima za nedeljni ručak?

Zapravo jedna devetina svetske populacije neće sebi postavljati ovo pitanje. Oni gladni provode svoju nedelju, gladni idu u krevet. Cilj odrzivog razvoja broj dva je iskorenjivanje gladi u svetu, kroz promociju održive poljoprivrede.

Svaki naš ručak, večera, užina, zalogaj imaju poreklo u poljoprivrednoj proizvodnji, i kao povratna sprega utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a preko nje na planetu, klimu, ekološki sistem, ekonomski sistem, biodiverzit, kulturu. Sve je povezano. Naše svakodnevne aktivnosti i ponašanje imaju odjeka.



Podneblje utiče na našu hranu pre svega agronomski gledano kroz zemljište (minerale, glinene strukture, vodu) jer biljka kroz koren unosi elemente koji i njoj samoj postaju gradivni, a i nama kada je pojedemo. Ako je u pitanju životinjski proizvod isti je princip, na primer sir, ukus i kvalitet u mnogome zavise od trave koju životinja pase.

Kultura ili čovekov faktor u poljoprivredi i za hranu imaju velikog značaja. Recepti. Glavni obrok u toku dana. Supa kao obavezno prvo jelo u toku ručka. Posna jela. Sve je to oivičeno našom kulturom, i ako bismo se pomerili malo istočno, ili malo zapadno videli bismo da su stvari drugačije. Kultura utiče na našu ishranu, a mi smo ono što jedemo.

Sezona poljoprivrednih proizvoda. Jagode u oktobru? NE! Dunje, dulek, jabuke.

Proizvodjači su oni kojima treba da zahvalimo, uz poštovanje, za sve što nalazimo u tanjiru. Možda zanimanje pastira nije dovoljno šiki miki kao na primer zanimanje somelije ili glavni kuvar, ali zapravo oni i jedan i drugi za sirovine idu upravo kod čistog poljoprivrednog proizvodjača. Seljaka. Tu je odgovornost za kvalitet. Na polju, u toku proizvodnje, zalivanja, zaštite od grada ili mraza.

Biodiverzitet je dar majke prirode, u vidu svih različitih biljaka i životinja, koje mi ljudi možemo koristiti u ishrani. Ljudi se sve manje raznovrsno hrane. U globalu naša ishrana se svodi na nekoliko namirnica, naročito ako se gledaju sirovine. Kada smo jeli poslednji put pasuljicu? Ili sir od domaće bele koze. Slow Food veoma brine o očuvanju biodiverziteta pre svega kroz projekte "Riznica ukusa" i "Presidia".


Klima i klimatske promene veoma su značajan faktor kada govorimo o održivom razvoju, i planeti zemlji kakvu želimo da ostavimo budućim pokolenjima. Preintenzivna poljoprivredna proizvodnja, i industrijska hrana utiču na razvoj sve negativnije klime.

Danas je Svetski Dan Hrane, i Organizacija za Hranu i Pojoprivredu Ujedinjenih Nacija, kao ovogodišnju temu odabrala je upravo klimatske promene.

Mnogo je načina da svi mi, obični potrošači kroz svoje izbore delujemo pozitivno ka ostvarenju cilja iskorenjivanja gladi i hrane za sve!



петак, 7. октобар 2016.

Парадајз

Риљали смо земљу седам дана, Да из ње нам никне здрава 'рана. Бацили смо парадајза семе, Да хранимо наше мало племе. И у јесен кад опадне лишће, Кад се сиров међу зуби стишће. И у зиму кад навеје снега, Из бутиљке ми пијемо њега. Да ли млевен ил' само насечен, Да ли цеђен кад к'о крв потече. Да нас крепи калијумом својим, Да нам мушко увек право стоји. И кад женско подноси дијету, Дајемо га за фруштук детету. Парабабе и све парадеде, Парадајзом своје зубе штеде. Дајемо га на параунуке, Радо њега беру вредне руке. Издвајамо ми из њега семе, Да с' не утре парадајза племе. Ако хоћеш знати парадајз, Ти наврати саде у наш шпајз.